Srbija u novom klimatskom periodu, moraćemo menjati način proizvodnje hrane

Zeleni kutak 17. jun 202423:30 3 komentara
Reuters/ Albert Gea

Posledice klimatskih promena sve više oseća i Srbija. Klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu Ana Vuković Vimić kaže da smo nekada imali jednu sušu na svakih 10 godina, a sada čak pet, i da ih možemo očekivati još više.

Srbija je izašla iz kontinentalne klime kakvu smo poznavali do pre dvadesetak godina. U proseku, suša nam preti svake druge godine, a sve učestalije biće i superćelijske oluje.

Veličina zrna grada se povećava, baš kao i šteta u poljoprivredi. Rešenje za očuvanje proizvodnje hrane stručnjaci vide u sistemskom uvođenju zalivnih i protivgradnih sistema, novih sorti i hibrida, kao i u efikasnijem obaveštavanju građana o vremenskoj prognozi.

Klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, dr Ana Vuković Vimić kaže za RTS da smo nekada imali jednu sušu na svakih 10 godina, a sada čak pet, i da ih možemo očekivati još više.

Pročitajte još:

Naredne decenije, smatra, imaćemo bar dve suše visokog intenziteta kakve pamtimo iz 2012, 2017. i 2022. godine. Velike probleme praviće i voda, a za veličinu grada kaže da je od zrna lešnika dogurala do teniske loptice. Zbog klimatskih promena biće učestalije i jake oluje.

„Sve je veća klimatska varijabilnost odnosno smena sušnih perioda i perioda sa sve jačim padavinama. Smanjuju se dani sa malim i umerenim padavinama, a udeo količine kiše koja padne tokom ekstremnih padavina je već porasla preko 100 odsto. To je nešto što možemo očekivati da će se povećavati zasigurno do sredine 21. veka, a kasnije već zavisi od uspešnosti globalnih politika za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte“, kaže Vuković Vimić.

Klimatske promene pogodile su i vodne resurse, pa moramo praviti veštačke akumulacije kako bi zalivni sistemi bili održivi. Vremenska prognoza biće sve kratkoročnija, a moraćemo da menjamo i način na koji se obaveštavamo o vremenskim prilikama jer postaju sve opasnije, i po zdravlje ljudi, i po imovinu, i po poljoprivredu.

Od sezonskih prognoza do kratkoročnih na par sati

„Imamo čitav taj pristup prognoze od sezonskih prognoza do kratkoročnih na par sati, što to se zove now casting. To postoji u Republičnom hidrometaloškom zavodu, samo što nije toliko vidljivo. U okviru Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od 2023. do 2030. godine očekujemo veliki napredak, odnosno ulaganja u osavremenjivanje Republičnog hidrometaloškog zavoda i poboljšanje vidljivosti podataka široj javnosti“, rekla je profesorka.

Smatra da bi te podatke trebalo da poljoprivredne stručne službe prenosu na teren, poljoprivrednicima.

Profesorka klimatologije dodaje da Program prilagođavanja ukazuje na to da ćemo morati da menjamo način na koji proizvodimo hranu.

Akcenat na promeni načina proizvodnje

„Što se tiče ratarstva najpogođenija je proizvodnja kukuruza. Izgleda da naši uslovi više nisu pogodni za te visoke fao grupe zbog sve sušnijeg leta i sve dužih tih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na promeni načina proizvodnje, uključivanjem najnovijih saznanja, a ne toliko na promeni naše strukture proizvodnje, jer dosta zavisimo i od tržišta“, izjavila je Vuković Vimić.

Država još uvek ne tretira sušu kao ekstremni klimatski događaj zbog kojeg se proglašava vanredna situacija, pa nemamo tačnih podataka o tome kolike su štete izazvane sušama, polavama i nevremenom.

Nezvanične procene kažu da smo od 2012. zbog klimatskih promena izgubili 4,5 milijarde dolara na poljoprivrednom izvozu. To bi trebalo da se promeni kada je poljoprivreda izgubila 4,5 milijarde dolara.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare