"Super-Nemo": Klovn ribe mogu da se smanje kako bi preživele više temperature mora

Tim naučnika predvođen istraživačima sa Univerziteta u Njukaslu u Engleskoj pratio je 134 klovn-ribe u centru za očuvanje prirode u Papui Novoj Gvineji tokom pet meseci u vreme morskog toplotnog talasa 2023. godine, navodi se u saopštenju univerziteta objavljenom u sredu.

Glavna autorka studije, Melisa Verstig, doktorantkinja na Univerzitetu u Njukaslu, merila je dužinu svake ribe svakog meseca, kao i temperaturu vode na svakih 4 do 6 dana.

Verstig je otkrila da su se ribe smanjivale kako je temperatura rasla – prvi put da je zabeleženo da se riba koralnog grebena fizički smanjuje usled promena u životnoj sredini.

„Bila sam veoma iznenađena rezultatima“, rekla je za CNN, dodajući da su klaun-ribe pokazale „neverovatnu plastičnost u rastu“.

„Vidimo da imaju izvanrednu sposobnost da odgovore na uslove iz okoline“, dodala je.

Ovo otkriće je posebno značajno jer su morski toplotni talasi sve češći usled klimatskih promena, sa ozbiljnim posledicama po koralne grebene i morski svet.

Od ukupno 134 posmatrane klovn-ribe, čak 100 se smanjilo, a tim je otkrio da je smanjenje povećalo njihove šanse za preživljavanje toplotnog stresa i do 78%.

Starija autorka studije, Tereza Ruger, morski ekolog sa Univerziteta u Njukaslu, izjavila je za CNN da smanjenje veličine nije nužno dobra stvar jer manje ribe manje razmnožavaju, što može negativno uticati na populaciju.

„Ali naša studija takođe pokazuje da, zahvaljujući toj sposobnosti da se smanjuju i ponovo rastu, bolje preživljavaju toplotne talase“, rekla je.

„To može biti veoma pozitivno, jer ukazuje na njihovu prilagodljivost.“

Verstig je dodala da je mali broj drugih životinja takođe sposoban da se smanji, uključujući morske iguane koje mogu da resorbuju svoje koštano tkivo i tako postanu manje kada su izložene stresu iz okoline.

Tim je takođe otkrio da su klovn-ribe koje su se smanjivale istovremeno sa svojim partnerom imale veću stopu preživljavanja.

Ovo je povezano sa društvenom hijerarhijom – ženka je obično veća i dominantnija, a ako se ona smanji, mužjak će takođe smanjiti svoju veličinu da bi izbegao sukob koji bi sigurno izgubio.

Ova dinamika je važna jer klovn-ribe žive u simbiozi sa jednom od dve vrste morskih anemona – Heteractis magnifica i Stichodactyla gigantea.

Anemone pružaju zaštitu klovn-ribama koje su, kako kaže Ruger, „loši plivači“.

„Ako napuste anemonu, imaju veoma malo vremena pre nego što ih pojede neki predator“, objasnila je, dodajući da je zato važno da ne ulaze u sukobe sa partnerom i rizikuju da budu isterane iz skloništa.

Verstig je istakla da je upravo ta simbioza sa anemonama ono što klovn-ribe čini posebno zanimljivim.

„One se ne pomeraju – stalno su na istom mestu. Možete ih lako pratiti kroz vreme, jedinstveno su obeležene i relativno ih je lako uhvatiti“, rekla je.

„Stvarno znate s kim imate posla i možete ih pratiti tokom dužih vremenskih perioda, što je retkost“, dodala je.

Dalji planovi istraživača uključuju ispitivanje mehanizama ove sposobnosti rasta i smanjivanja, kao i istraživanje da li i druge vrste riba imaju slične sposobnosti.

„Ako bi se ispostavilo da se ovaj fenomen dešava i kod drugih vrsta riba, to bi moglo ponuditi objašnjenje zašto se veličina mnogih ribljih vrsta smanjuje“, rekla je Ruger.

Studija je objavljena u časopisu Science Advances.