Svakih 10 minuta neka vrsta zauvek nestane

Zeleni kutak 07. dec 202215:5411 komentara
Izvor: Pixabay.com/ Игорь Левченко

UN na konferenciji u Kanadi koja je počela 7. decembra raspravljaju o očuvanju biodiverziteta. O čemu se zapravo radi? I zašto je opasno izumiranje sve više životinjskih i biljnih vrsta?

Biodiverzitet, bioraznolikost ili biološka raznovrsnost je pojam koji se koristi za označavanje raznolikosti svih bića na Zemlji, odnosno ceo eko-sistem. U ta bića se ubrajaju i životinje, biljke, gljive… i mikroorganizmi u zemljištu. Postoje različiti ekosistemi, na primer na Antarktiku, u tropskim prašumama, u Sahari, u prašumama centralne Evrope u kojima dominira bukva, ili u raznim morskim ili priobalnim regionima širom sveta.

Ti životni prostori pružaju nama ljudima mnogo toga neophodnog za život, kao što su voda, hrana, čist vazduh ili lekovi. Ekosistemi su povezani ciklusi lančanih reakcija, u okviru kojih se „proizvode“ pomenute stvari – a svaka promena u jednom delu ekosistema rezultira promenama u ponašanju celokupnog sistema. Ako neka vrsta izumre, onda se u najgorem slučaju može desiti da bukvalno nestanu i „proizvodi“ ili „usluge“ za koje su te vrste odgovorne u prirodi, piše Dojče vele (DW).

Zavisnost od prirode

 

Drugim rečima, bez algi ili drveća – nema kiseonika. Bez insekata koji oprašuju biljke, teško da bi mi mogli bilo šta da uberemo ili požnjemo. Više od dve trećine svih ratarskih useva, među kojima su i razne vrste voća, povrća, ali i kakao ili kafa, zavisi od prirodnih oprašivača, na primer insekata. A trenutno je ugrožen opstanak oko trećine svih vrsta insekata na Zemlji, preti im izumiranje.

Iako mi ljudi ne možemo da preživimo bez ovih usluga koje pruža priroda, generalno smatramo da je sasvim normalno da priroda postoji i da se te usluge podrazumevaju, kaže Dejv Hol, stručnjak za ekološku genetiku, koji je sa timom napravio je studiju za Conservation International.

Sudeći po toj studiji, do 70 odsto svetskih useva, odnosno plodova iz prirode, direktno ili indirektno zavisi od netaknutih poldera i mangrova, između ostalog i zbog toga što ova vlažna područja štite biljke od poplava.

Ugrožena raznolikost vrsta

Savet UN za biodiverzitet (IPBES) procenjuje da na Zemlji postoji najmanje osam miliona vrsta i da bi do 2030. do milion vrsta moglo da nestane. Zauvek. Već u ovom trenutku razmere gubitaka u pogledu raznovrsnosti vrsta su ogromne. Otprilike svakih deset minuta neka vrsta zauvek nestane. Prema naučnicima, trenutno se nalazimo u šestom globalnom ciklusu masovnog izumiranja vrsta.

Samo u Nemačkoj, broj letećih insekata opao je za tri četvrtine između 2008. i 2017. Prema IPBES-u, broj divljih sisara je smanjen za 82%. Broj životinja i biljaka koje žive u slatkovodnim područjima u proteklih 50 godina smanjen je za 83 odsto na celoj Zemlji, a u Centralnoj i Južnoj Americi je smanjen čak za 94 odsto, pokazalo je istraživanje ekološke organizacije WWF.

Čovek odgovoran za izumiranje vrsta

Naučnici su jednoglasni u oceni da je stopa izumiranja vrsta danas i do 100 puta veća nego što bi bila – da na taj proces nije bilo uticaja čoveka. Kao razloge navode poljoprivredu, krčenje šuma, prekomerni ribolov ili trovanje prirode širenjem invazivnih vrsta od strane čovečanstva.

Elizabet Maruma Mrema, izvršni sekretar UN konvencije o biološkoj raznovrsnosti (CBD), kaže za DW sasvim jasno: „Ljudska aktivnost je prouzrokovala pogoršanje situacije u kojoj se nalazi 97 odsto globalnog biodiverziteta.“

Brojke sa kojima ona barata su zastrašujuće. Trenutno je 75 odsto poljoprivrednog zemljišta degradirano, baš kao i 66 odsto površine okeana, 58 odsto močvara je ugroženo ili je već nestalo, a polovina svih koralnih grebena je već izumrla. Mrema naglašava da ove brojke ne uključuju količinu plastičnog otpada koja se nalazi na površini Zemlje, odnosno u morima i okeanima širom sveta.

Opasnost za Zemlju i čoveka

„Sve veći gubitak našeg prirodnog kapitala najveća je opasnost za čitavo čovečanstvo“, upozorava Klement Tokner, generalni direktor nemačkog društva Senkenberg i profesor nauka o ekološkim sistemima: „Jednom kada se izgubi, izgubljeno je zauvek.

Kada iz ekosistema nestane neka vrsta, on ne kolabira odmah, već se menja. „Što se više smanjuje broj vrsta, tim je sistem podložniji poremećajima“, objašnjava Andrea Perino iz Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) Univerziteta Hale-Jena-Lajpcig. Kao i kod klime, u ekosistemu postoje trenuci kada se ceo sistem menja, kritični trenuci posle kojih više nije moguće vratiti pređašnje stanje. U tim trenucima počinje nezaustavljiv razvoj, kaže Dejv Hol.

Jedan primer za to je amazonska prašuma. Posle ekstremne seče šuma, preostale delove prašume je sve teže oporaviti. A to onda povećava rizik da će izumreti cela prašuma. A tropske prašume poput Amazona su dom za oko dve trećine svih vrsta koje poznajemo u svetu, one su izuzetno važne za svetsku klimu.

Bez značajnih kontramera za zaustavljanje gubitka biodiverziteta, prirodni preduslovi za život ljudske vrste će nestati neviđenom brzinom, a to može imati dugoročne posledice po sve oblasti života.

50 odsto globalnog BDP-a direktno zavisi od prirode, kaže Mrema. „Mi uništavamo prirodu, iako od nje zavise naši prihodi, naša hrana, naše zdravlje, vazduh koji udišemo.“

Komentari

Vaš komentar