Svetski dan ekologa: Zagađenje vazduha je najveći ekološki problem Srbije

zagađenje vazduha maska — Shutterstock | Shutterstock

Najveći ekološki problem Srbije je zagađenje vazduha i uticaj na prirodu i ljudsko zdravlje, smatra Elizabeta Paunović, članica Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) povodom 6. maja Dana ekologa Srbije.

Kako navodi za N1, domaći izvori zagađenja su osim termoelektrana (TE) grejanja na drva i ugalj tokom hladnih dana, a da ne treba zaboraviti i saobraćaj, naročito iz starijih modela dizel automobila.

"Međunarodna agencija za ispitivanje raka, klasifikovala je zagađen vazduh, a posebno izduvne gasove iz dizel automobila kao kancerogene", kaže Paunović za N1.

Ona ističe i činjenicu da se samo 8-10 odsto otpadnih voda, bilo komunalnih ili industrijskih, prerađuje, što takođe predstavlja deo problema kada je u pitanju zagađenja vodotokova.
Paunović kaže da u Srbiji postoji čitav niz problema, a da je jedan od većih izostanak upravljanja tokovima otpada i odvajanja na mestu nastanka komunalnog otpada. To se, kako navodi često dešava i sa industrijskim aktivnostima, a vrlo mali deo se reciklira.

"Sve se zajedno odlaže na deponije koje su najstaromodniji i najzaostaliji način odlaganja otpada i koji ima mnoge negativne posledice po životnu sredinu. Vidimo često samozapaljivanja deponija, bilo zvaničnih, bilo divljih. Građani se ponašaju neodgovorno i zagađuju bacajući nasumično smeće", smatra Paunović.

Ona kaže zagađen vazduh izaziva oko 50 odsto svih poremećaja zdravlja i bolesti, dok na drugu polovinu otpada zagađenja voda, hemijsko zagađenje i niz drugih, poput buke koja je aktuelna u gradovima, ali i vrste nejonizujućeg zračenja kojih je više imajući u vidu mobilne telefone.

Paunović podseća na sumornu statistiku.

“Po proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji svake godine pre vremena premine više od 17.000 ljudi, ali da postoji ogroman prostor da se smrtnost smanji”, smatra Paunović.

Ona ukazuje da što se tiče hemijskog zagađenja, niz hemikalija je u predmetima, hrani, vodi, a da veliki problem čine dugoživeće hemikalije koje se zadržavaju i više od 50 godina.

"U poslednje vreme, hemikalije remete rad endokrinih žlezda, pogotovo negativno utiču na reproduktivni sistem, odnosno sve je veći problem sa plodnošću. To nije bio slučaj pre 50 godina", kaže Paunović.

Ona ističe da bi građani trebalo da se odgovornije ponašaju. Mogli bi da razdvajaju otpad na mestu nastanka, a osim građana potrebno je da svoje uradi i država postavljanjem kontejnera za određene vrste otpada.

“Pored toga trebalo bi da doprinesu vaspitanjem dece, da se ponašaju tako da vole prirodu, da ne zagađuju prirodu, da borave više u prirodi i budu njen deo. Da shvate i vaspitaju da je briga o prirodi, briga o nama samima i o našem zdravlju”, zaključuje Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije.

Teme