Desetine svetskih lidera sastaće se u Parizu na samitu kojim žele postići novi konsenzus o međunarodnoj ekonomskoj reformi koja bi pomogla zemljama u razvoju opterećenim dugovima da se suoče s rastućim izazovima, posebno klimatskim promenama.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je cilj Samita za novi globalni finansijski sporazum pronaći finansijska rešenja za međusobno povezane globalne ciljeve borbe protiv siromaštva, suzbijanja emisija gasova koje zagrevaju planetu i zaštitu prirode.
Makron je domaćin sastanka s premijerkom Barbadosa Mijom Motli, koja je postala snažan zagovornik ponovnog osmišljavanja uloge Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u eri klimatske krize.
POVEZANE VESTI
„Možemo da uradimo veliku razliku za planetu i protiv siromaštva“, rekao je Makron na Tviteru u sredu.
Ekonomije su poslednjih godina pogođene uzastopnim šokovima, uključujući kovid-19, rusku invaziju na Ukrajinu, inflaciju, dugove i rastuće troškove vremenskih nepogoda pojačanih globalnim zagrevanjem.
Među liderima koji će prisustvovati samitu su nemački kancelar Olaf Šolc, kineski premijer Li Kećijang, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kenijski predsednik Vilijam Ruto.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres takođe će prisustvovati samitu, kao i američka ministarka finansija Džanet Jelen, direktorka MMF-a Kristalina Georgieva i novi šef Svetske banke Ejdžej Banga.
Aktivistkinje za klimatske promene Greta Tunberg i Vanesa Nakate biće u francuskoj prestonici, dok će Bili Ajliš nastupiti na koncertu Global Citizena „Power Our Planet“ u četvrtak uveče, dajući zvezdanu privlačnost makroekonomskoj niši koja nije navikla na toliku pažnju.
Klimatski ciljevi
Francuska kaže da će dvodnevni samit biti platforma za ideje pre niza velikih ekonomskih i klimatskih sastanaka u nadolazećim mesecima.
Ali posmatrači traže opipljiv napredak – uključujući ispunjavanje već datih obećanja.
Jedna od mogućih najava je da će obećanje iz 2009. da će siromašnije zemlje dobiti 100 milijardi dolara godišnje za klimatske programe do 2020. konačno biti ispunjeno, iako s tri godine zakašnjenja.
Drugo obećanje o preusmeravanju 100 milijardi dolara neiskorišćenih „specijalnih prava povlačenja“ (SDR) – MMF-ov alat za povećanje likvidnosti – takođe će biti u centru pažnje.
Sastanak na vrhu dolazi usred sve većeg prepoznavanja razmera finansijskih izazova koji su pred svetom.
Zemlje pozivaju multilateralne razvojne banke da pomognu u otključavanju ulaganja u klimu i značajno povećaju kreditiranje, istovremeno naglašavajući da bi novi dužnički aranžmani trebalo da uključuju, kao što ima Barbados, klauzule o katastrofama koje zemlji dopuštaju pauziranje otplate na dve godine nakon nekog ekstremnog vremenskog događaja.
Fatumanava Pa’olelei Luteru iz Samoe, predsednik Saveza malih ostrvskih država (AOSIS), rekao je da dolazak jednog ciklona može razvoj zemlje „unazaditi godinama“, tražeći istovremeno fiskalni prostor za oporavak.
Druge ideje na stolu uključuju oporezivanje dobiti od fosilnih goriva i finansijskih transakcija za prikupljanje sredstava za popunjavanje fondova za zaštitu klime.
Francusko predsedništvo reklo je da želi da da „politički podsticaj“ ideji o međunarodnom porezu na emisije ugljen-dioksida iz pomorskog saobraćaja, s nadom da će postići napredak na sastanku Međunarodne pomorske organizacije u julu.
Posmatrači takođe s nestrpljenjem očekuju detalje plana južnoameričkih zemalja o stvaranju globalne strukture za tzv. zamenu duga za prirodu.
Ekvador je prošlog meseca najavio najveću takvu transakciju te vrste, s ciljem usmeravanja ogromnih resursa na očuvanje Galapagosa.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare