Sve topliji praznici i sve manje irvasa: Kako neke životinje podnose klimatske promene

Kako CNN piše, irvasi teško podnose globalno zagrevanje: pomislili biste da bi vrsta koja je već preživela neke od najintenzivnijih perioda arktičkog zagrevanja u istoriji imala sposobnost da izdrži i savremene, ljudima izazvane klimatske promene.

Nažalost, situacija nije najbolja i oni bi uskoro mogli da postanu mitska bića, kao i Deda Mrazovi vilenjaci, navodi CNN.

Irvasi su preživeli naglo zagrevanje koje je pre oko 20 hiljada godina dovelo do topljenja poslednjeg velikog ledenog doba.

Na Grenlandu su temperature u roku od svega nekoliko decenija porasle i do 18 stepeni Farenhajta.

Međutim, tokom poslednjih 30 godina, nestalo je oko 40 odsto svetske populacije irvasa.

Prema studiji objavljenoj u avgustu, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Adelaidu u Australiji i Univerziteta u Kopenhagenu, čini se da prilagođavanja koja su ovoj vrsti ranije dobro služila - danas više nisu jednako delotvorna.

Naučnici su otkrili da su irvasi preživeli prethodne klimatske promene jer su se rasporedili u različite ekološke niše. Mogli su da opstanu u manjim, hladnijim utočištima i da ponovo nastane šire oblasti kada bi ponovo postalo hladno.

Međutim, danas je zagrevanje globalno, a područje na kojem žive irvasi nije toliko veliko, te je i teže je pronaći hladno mesto gde bi mogli da se sklone.

Uključujući ova saznanja, istraživači su ustanovili da bi globalna populacija irvasa mogla da se smanji za čak 58 odsto od ovog trenutka do 2100. godine, s tim što bi mesta poput Severne Amerike mogla izgubiti još više irvasa.

Nažalost, nova istraživanja pokazuju da bi pogoršanje klimatskih promena moglo da dođe sa sve manjim brojem irvasa, piše CNN. Istraživači iz Finske i Aljaske otkrili su da, u dalekim severnim šumama gde sneg više ne pada kao ranije, zemljište otpušta više ugljen-dioksida u atmosferu umesto da ga čuva. Međutim, irvasi mogu da deluju protiv tog efekta.

Ako irvasi pasu pod drvećem, tlo i dalje zadržava ugljen-dioksid, čak i kada nema snega.

Božićni crvi štite korale

Ovi sićušni crvi (Christmas tree worm) pričvršćuju se za koralne grebene kao larve i potom ostaju nepokretni za ostatak svog života.

Iako nisu naročito aktivni, daleko su od lenjih: odrasli crvi mašući svojim "čupavim" tendrilima cirkulišu vodu oko korala, što pomaže koralu da se hrani. A bebe koralnih polipa nalaze sklonište pod granama "božićnog drvca", gde mogu da se sakriju od "predatora" poput morskih zvezda.

Naučnici veruju da bismo mogli da koristimo božićne crve kao način da pratimo zdravlje korala.

Studija iz 2022. godine koju su sproveli studenti Univerziteta u Kaliforniji, otkrila je vezu između zdravih korala i većeg broja božićnih crva.

Moguće je da bi ovi crvi u budućnosti mogli postati rani signal upozorenja pokazujući naučnicima gde su korali "pod stresom" zbog zagrevanja mora, pre nego što situacija postane ozbiljna.

Magarci, suše i krpelji

"Las Posadas" je posebna tradicija u Latinskoj Americi, posebno u Meksiku i nekim zemljama Centralne i Južne Amerike gde ljudi rekreiraju putovanje Marije i Josifa koji traže prenoćište, a magarac, koji je u biblijskoj priči nosio Mariju, igra ključnu ulogu.

Ali, magarci nisu samo simboli u tradicijama - oni takođe igraju važnu ulogu u stvarnom životu, naročito u suočavanju sa klimatskim promenama.

U nekim delovima sveta, poput severne Kenije i južnog Somalija, magarci su važni za preživljavanje tokom suša. Korišćeni su da prenose vodu i hranu na velike udaljenosti kada su resursi oskudni.

Zanimljivo je da je jedna od stvari koja čini magarce toliko pogodnima za ovakve zadatke njihov način varenja: njihovi digestivni sistemi zadržavaju vodu kada je ima malo.

To znači da, dok mnoge životinje možda ne bi mogle da prežive tokom suša, magarci mogu nastaviti sa transportom hrane i vode za ljude čak i u najtežim vremenskim uslovima.

Tim istraživača sa koledža u Londonu je u nedavnom istraživanju napisao da su magarci ključni u pomaganju ljudima da prežive u klimatskim katastrofama. Njihova sposobnost da prenose teret, čak i u vremenima kada su drugi životinje iscrpljene, čini ih nezamenljivim za mnoge zajednice koje se bore sa klimatskim promenama.

Takođe, magarci su selektivniji u ishrani za razliku od nekih drugih biljojeda. Oni jedu širi spektar biljaka, pa nisu skloni da previše pojedu trave, što pomaže da se zemljište ne svede na golu površinu, izloženu eroziji.

Na taj način, magarci zapravo doprinose očuvanju stabilnosti zemljišta i prevenciji erozije.

Nedavno istraživanje u Tunisu pokazalo je još jednu interesantnu stvar: magarci u Mediteranu su skloniji da jedu invazivne biljke, čime pomažu u suzbijanju tih biljaka i omogućavaju različitim vrstama da napreduju.

To znači da magarci mogu igrati ključnu ulogu u održavanju biološke raznovrsnosti, jer konzumiraju biljke koje ometaju rast autohtonih vrsta.

Istraživanje sa Univerziteta u Masačusetsu otkrilo je još jednu neverovatnu sposobnost magaraca. Naime, njihova koža luči hemikaliju koju krpelji izbegavaju, a ovaj prirodni "repelent" mogao bi imati ogromnu primenu u zaštiti od krpelja i bolesti koje oni prenose, kao što je lajmska bolest.