Toplotni talas na Mediteranu možda prija za letnje kupanje, ali postoji kvaka

Temperatura površine mora redovno je prelazila 30°C uz obalu Majorke i na drugim mestima krajem juna i početkom jula, što je za šest do sedam stepeni iznad uobičajenog.

To je verovatno toplije od bazena u vašem lokalnom rekreativnom centru.

Ovo je najekstremniji morski toplotni talas ikada zabeležen u zapadnom Mediteranu za ovo doba godine, koji je zahvatio velike površine mora tokom više nedelja.

Iako se čini da se more sada hladi, neke vrste teško podnose tako dugotrajan i intenzivan toplotni stres, što može imati lančane efekte na riblje fondove.

Dečji bazeni su topliji, preporučeno na 29-31°C, odnosno 30-32°C za bebe, prema Asocijaciji učitelja plivanja.

Prijatne temperature mogu predstavljati skrivene pretnje. Štetne bakterije i alge često se lakše šire u toplijoj morskoj vodi – koja, za razliku od bazena, nije tretirana hemikalijama za čišćenje.

Temperature mora od 30°C i više nisu bez presedana u Mediteranu krajem leta.

Ali one su veoma neuobičajene za jun, prema podacima Evropske službe za klimatske promene Kopernikus, organizacije Mercator Ocean International i merenjima u španskim lukama.

„Ono što je drugačije ove godine jeste da su temperature mora od 30°C stigle mnogo ranije, što znači da možemo očekivati intenzivnije i duže leto“, rekla je Marta Markos, vanredna profesorka na Univerzitetu Balearskih ostrva u Španiji.

„Odrasla sam ovde, navikli smo na toplotne talase, ali ovo postaje sve češće i intenzivnije.“

„Svi smo veoma, veoma iznenađeni razmerom ovog toplotnog talasa,“ dodala je Aida Alvera-Azkarate, okeanografkinja na Univerzitetu u Liježu u Belgiji.

„To je razlog za ozbiljnu zabrinutost, ali ovakve stvari možemo očekivati i ubuduće.“

Morski toplotni talasi postaju sve intenzivniji i trajniji jer čovečanstvo nastavlja da ispušta gasove koji zagrevaju planetu, uglavnom sagorevanjem uglja, nafte i gasa.

Zapravo, broj dana sa ekstremno toplom površinom mora na globalnom nivou se utrostručio u poslednjih 80 godina, prema ranije objavljenim istraživanjima.

„Globalno zagrevanje je glavni pokretač morskih toplotnih talasa… u suštini prenosi toplotu iz atmosfere u okean. Veoma jednostavno,“ rekla je dr Markos.

Mediteran je posebno ranjiv jer je poput kade – uglavnom okružen kopnom, a ne otvorenim okeanom.

To znači da voda teško izlazi, pa se površina brzo zagreva u prisustvu toplog vazduha, vedrog neba i slabog vetra – kao što je bio slučaj u junu.

Zbog toga je Mediteran „žarišna tačka klimatskih promena,“ rekla je Karina fon Šukman iz Mercator Ocean International, neprofitne istraživačke organizacije.

Toplotni talas je dostigao vrhunac krajem juna i početkom jula, nakon čega su jači vetrovi omogućili mešanje hladnije, dublje vode sa toplom površinom i time snizili temperature.

Ali temperature i dalje ostaju iznad proseka, a posledice po morski život tek treba da se sagledaju.

Većina živih bića ima temperaturni prag preko kog ne može da preživi, mada se on znatno razlikuje među vrstama i jedinkama.

Međutim, morski organizmi mogu patiti i od produženog izlaganja toploti, što im tokom leta iscrpljuje energiju do tačke kada više ne mogu da se nose sa uslovima.

„Sećam se da sam pre četiri godine ronila u septembru, na kraju leta, i pronašli smo skelete mnogih, mnogih populacija,“ rekla je Ema Sebrijan, ekološkinja u Centru za napredne studije Blanes u Španiji.

Morske alge i podvodne trave funkcionišu poput šuma Sredozemnog mora – dom su stotinama vrsta i pomažu u vezivanju ugljen-dioksida koji zagreva planetu.

„Neke od njih su dobro prilagođene tipičnim toplim temperaturama Mediterana, ali često ne mogu da prežive uslove morskih toplotnih talasa, koji postaju sve ekstremniji i rasprostranjeniji,“ rekla je dr Sebrijan.

Toplota takođe može izazvati ono što ekolozi nazivaju „subletalni efekti“, gde vrste praktično pređu u režim preživljavanja i ne razmnožavaju se.

„Ako počnemo da vidimo ekološke posledice, gotovo sigurno će biti i posledica po ljudska društva, uključujući i gubitke u ribarstvu,“ upozorio je Den Smejl, viši istraživač u Pomorskoj biološkoj asocijaciji u Plimutu.

„Moramo da sačekamo i vidimo, ali s obzirom da su temperature ovako visoke već početkom leta, to je zaista alarmantno.“

Brzo zagrevajući Mediteran je „kanarinac u rudniku uglja kada su u pitanju klimatske promene i morski ekosistemi,“ dodao je on.

Prekomerna toplota okeana može takođe pojačati ekstremne vremenske prilike.

Toplije more znači više isparavanja, što dodaje vlagu u atmosferu i može podstaći ekstremne padavine.

Ako su ispunjeni i drugi uslovi, to može dovesti do razarajućih poplava, kao što se dogodilo u Libiji 2023. i Valensiji 2024. godine.

Toplije vode takođe mogu umanjiti rashlađujući efekat koji obalna područja inače dobijaju od morskog povetarca.

To bi moglo učiniti uslove veoma neprijatnim ako dođe još jedan toplotni talas kasnije tokom leta, upozorila je dr Markos.

„Prilično sam sigurna da će to biti užasno.“