Amerikanci i Sovjeti odustali, ali Kina nije: Napravila reaktor uz pomoć torijuma iz pustinje Gobi

Prototip kapaciteta dva megavata je već neko vreme u funkciji. Projekat reaktora od 10 megavata, kojim upravlja Šangajski institut za primenjenu fiziku (SINAP) Kineske akademije nauka, trebalo bi da bude operativan do 2030. godine.

Sju Hong Đije, šef naučnog tima zaduženog za projekat torijumskog reaktora, rekao je da su tehnologiju razvili na osnovu napuštenog istraživanja iz SAD o tehnologiji reaktora sa rastopljenom solju iz '60-ih godina prošlog veka. Osim SAD i Sovjetski Savez je razvijao istu tehnologiju, ali su obe zemlje odustale pre 50-ak godina. Oni su se fokusirali na tehnologiju reaktora sa vodom pod pritiskom, koji se zagreva uranijumom.

"SAD su ostavile svoja istraživanja javno dostupnim, čekajući pravog naslednika. Mi smo bili taj naslednik. Savladali smo sve što smo našli u literaturi, a zatim smo išli dalje", naveo je.

Privlačnost torijuma je u tome što može pomoći u postizanju energetske samodovoljnosti smanjenjem zavisnosti od uranijuma, posebno za zemlje poput Indije, koje imaju ogromne rezerve torijuma.

Kina bi mogla nabavljati torijum kao ostatak, odnosno otpad u rudarskoj industriji prilikom kopanja raznih minerala.

Njegovo korišćenje bi obezbedilo praktično neiscrpne zalihe goriva.

Kineska provincija Gansu razvija ideje pomorske i vazduhoplovne primene za ovo buduće snabdevanje energijom, navela je kineska novinska agencija Sinhua.

Prema izveštaju Kineske akademije nauka o uticaju na životnu sredinu navodi da će jezgro reaktora sa rastopljenom solju biti visoko tri metra i prečnika 2,8 metara, radiće na 700 stepeni Celzijusa, imati toplotnu snagu od 60 megavata MW, zajedno sa 10 MW električne energije.

Torijum-232, koji se nalazi u magmatskim stenama i teškom mineralnom pesku, zastupljeniji je na Zemlji od uobičajeno korišćenog izotopa u nuklearnom gorivu, uranijuma-235. Ali ovaj slabo radioaktivni metal ne može da se podvrgne fisiji odnosno cepanju atomskih jezgara koje proizvodi energiju, već se prvo se mora transformisati u fisioni uranijum-233.

Ovaj uspeli eksperiment je dokaz održivosti ove tehnologije.

Neke njene značajne prednosti su:

• manje radioaktivnog otpada pošto reaktori na torijum proizvode znatno manje dugotrajnog nuklearnog otpada u poređenju sa klasičnim reaktorima koji koriste uranijum.
• veća bezbednost, jer su torijumski reaktori otporniji na nuklearne katastrofe zato što proces sagorevanja torijuma ne može izazvati nekontrolisanu lančanu reakciju.
• manja opasnost od korišćenja za nuklearno oružje, pošto za razliku od uranijuma i plutonijuma, torijum se teže koristi za izradu nuklearnog oružja.