Glavna poruka koju šalje novi, sveobuhvatni izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene je: još uvek ima vremena za jedan i po stepen. Srbija predstavlja "vruću tačke", odnosno mesta koja se zagrevaju brže od globalnog proseka. Po novom izveštaju, ovaj porast i broja i jačine toplotnih talasa ima "veliku verovatnoću" da će se nastaviti – da će toplotnih talasa biti sve više, i da će oni biti sve intenzivniji.
Međunarodni panel za klimatske promene je iz Interlakena u Švajcarskoj predstavio je javnosti svoj Šesti izveštaj – trenutno najsveobuhvatniji pregled naučnog znanja o klimatskim promenama, njihovim uzrocima i posledicama, kao i merama zaustavljanja i adaptacije na nove uslove.
Ima nade
„Ovaj izveštaj nedvosmisleno kaže: mi imamo alate, imamo tehnologiju i imamo znanje da rešimo naše klimatske probleme“, rekao je na konferenciji za štampu Hoesung Li, predsedavajući IPCC. U tome se pridružio i Generalni sekretar UN Antonio Gutereš u zvaničnom obraćanju: rast prosečne globalne temperature još uvek se može zaustaviti na jedan i po stepen, što bi zaustavilo neke od najopasnijih posledica klimatskih promena, piše sajt Klima 101.
Ovaj cilj podrazumeva hitne i sveobuhvatne mere. Moraju se ubrzati procesi dostizanja neto nula emisija. Ukoliko želimo da zaustavimo sve teže i sve češće posledice klimatskih promena – među kojima su i Srbiji dobro poznate suše i poplave – naš globalni cilj treba da bude dostizanje neto nula emisija do 2050. godine.
Ali kao što nisu sve zemlje jednaki emiteri, ni taj cilj ne treba da bude isti za sve.
„Vođe razvijenih zemalja moraju se obavezati da će dostići neto nula emisije ranije, što je bliže moguće 2040. godini. To je ostvariv cilj“, rekao je Gutereš.
Povezane vesti
U neposrednoj izradi Šestog izveštaja učestvovalo je 796 stručnjaka, koji su tokom prethodnih osam godina analizirali preko 100 hiljada naučnih članaka i ostavili preko 300 hiljada uredničkih komentara. Samo tri osnovna izveštaja broje više od 7000 strana podataka, tumačenja, procena i preporuka.
Prvo i osnovno, prosečna globalna temperatura već je porasla za 1,1 stepen u odnosu na predindustrijsko doba. Da bi se ovaj rast zaustavio na jedan i po, navodi se u izveštaju, neophodno je da se globalne emisije gasova staklene bašte gotovo prepolove već do 2030. godine.
Određene regije širom sveta, a među njima i Mediteran kojem pripada i Srbija, predstavljaju „vruće tačke“, tj. mesta koja se zagrevaju brže od globalnog proseka. Ovi regioni već su svedoci češćim vremenskim ekstremima: toplotnim talasima, sušama, ali i poplavama.
Srbija je „vruća tačka“
Kako navodi Šesti izveštaj, područje Mediterana trenutno se nalazi u stanju „značajnog porasta intenziteta i učestalosti vrućih ekstrema, i značajnog smanjenja u intenzitetu i učestalosti hladnih ekstrema“. Ove posledice zapravo već gledamo iz godine u godinu: upravo se završila jedna od najtoplijih izmerenih zima u Srbiji, a gradovi kao što su Novi Sad i Zaječar prvi put su od kad postoje merenja videli zimu bez ijednog jedinog ledenog dana.
Po novom izveštaju, ovaj porast i broja i jačine toplotnih talasa ima „veliku verovatnoću“ da će se nastaviti – da će toplotnih talasa biti sve više, i da će oni biti sve intenzivniji.
S obzirom da se nalazi u okviru jedne od najintenzivnijih „vrućih tačaka“ na svetu, Srbija je do sada bila vrlo troma u klimatskoj akciji. Primera radi, Srbija još uvek nije usvojila ni Strategiju niskougljeničkog razvoja, nekadašnju Strategiju klimatskih promena, iako se na nju obavezala i predviđa je aktuelni Zakon o klimatskim promenama. Nije još uvek usvojila ni Nacionalni energetski i klimatski plan, na koji se takođe obavezala.
Komentari ()
Vidi sve komentare