"Voda je naše zlato, ako to upropastimo - nema nam povratka": Kako se država odnosi prema vodoizvorištima

Dok se među teoretičarima zavere i onima koji nemaju dugoročno pamćenje i dalje polemiše o tome da li se klima promenila, već godinama smo svedoci da je tako. Danas uobičajene temperature u 20. veku su smatrane ekstremnim.

Sve viša temperatura izaziva promene i kada su u pitanju padavine, odnosno vodni bilans. Kiše su ređe, pa je tako ceo jun bio suv. Sušne periode smenjuju jake oluje koje neretko izazivaju poplave i druge nepogode. Iako količine padavina ostaju približno iste, dosta su neravnomernije raspoređene. Već danas imamo dvostruko više dana s jakim padavinama, a četiri puta s ekstremno jakim padavinama nego što je to bio slučaj u 20. veku.

Panika zbog vode

Hidrogeolog Zoran Stevanović za N1 kaže da poslednjih nekoliko uzastopnih godina imamo gotovo paniku u delovima Srbije zbog nedovoljne količine vode koja stiže do potrošača. On kaže da iako nismo prebogata zemlja vodom, nismo ni siromašni, i da mnoge druge države imaju daleko manje resurse od nas, ali “da ipak ljudi normalno žive”.

"Ovo je deveta godina u 21. veku koja će biti proglašena sušnom u pogledu meteorologije ili hidrologije. Svaka treća u proseku, a u 20. veku smo imali smo ukupno 10 sušnih godina. To pokazuje trend da ova situacija postaje normalnost, ali se mi ne pripremamo za nju", kaže Stevanović.

U budućnosti se, kako navode stručnjaci, može očekivati dalje povećanje broja dana s jakim i ekstremno jakim padavinama i povećanje količine vode koja u takvim događajima padne.

Sve ovo utiče na biljni i životinjski svet i nalaže prilagođavanje u upravljanju vodom kako bi ona i dalje bila dostupna svima. U prilog tome ne idu aktivnosti poput projekta Jadar britanske kompanije Rio Tinto, kopanja bakra i zlata kineskog Ziđina na istoku Srbije, gradnje na Makišu zbog metroa ili Surčinu za potrebe EXPO 27, kao i potencijalni rudnik zlata na Homolju.

Prema Zakonu o vodama, vode su prirodno bogatstvo u svojini su Republike Srbije. Kao javno dobro vode su neotuđive i mogu se koristiti na način kojim se ne utiče štetno na vode i priobalni ekosistem i ne ograničavaju prava drugih.

Kako kaže Stevanović, Srbija koristi oko četvrtinu svojih rezervi podzemnih voda, a one u ukupnoj potrošnji čine 70-75 odsto. Udeo podzemnih voda bi se u slučaju realizacije navedenih projekta smanjio.

Pod pretnjom jedino novo izvorište u 21. veku - zbog Ziđina

On navodi da je u 21. veku Srbija otvorila samo jedno novo izvorište. Radi se o izvorištu Bogovina, koje od 2006. godine obezbeđuje najkvalitetniju vodu za građane Bora. Bogovina daje oko 250 litara vode u sekundi vode, što je više nego dovoljno za građane Bora.

Kako ističe Stevanović, Bogovina je sad pod pretnjom zbog ideje da se izgradi akumulacija koja će potopiti to izvorište da bi Ziđin imao mnogo više tehničke vode za rudarenje, odnosno kopanje rude.

"Mi smo prošle godine smo pisali primedbe na predlog da se izgradili akumulacija Bogovina. Za potrebe Bora, voda bi se dobijala preradom. Ta voda nikada ne bi mogla da bude tog kvaliteta kao na nivou prirodnog", naglašava Stevanović.

On kaže da je država, bez mnogo brige, prepustila inostranim kompanijama da vode računa o prirodi tokom rudarenja.

"Istovremeno, imamo četiri rudarska inspektora na teritoriji čitave države Srbije. To je nedovoljno samo da prate dozvole. A kamoli rad na terenu na dnevnoj bazi. Ne bi trebalo da se time bavimo dok se ne stvore preduslovi", smatra Stevanović i dodaje da Ziđin već aktivno zagađuje reku Pek kod Majdanpeka.

Zagađenje nije zaobišlo ni vode na teritoriji Bora u kojima su utvrđena višestruka prekoračenja zagađujućih materija, pa je tako tokom 2023. godine u Cerovoj reci u blizini površinskog kopa Cerovo bilo registrovano i do 58 puta više zagađujućih materija od dozvoljenog, dok su u Kriveljskoj reci izmerene 10 puta veće količine nikla od maksimalnih, naveo je RERI.

Kako se navodi u saopštenju organizacije RERI-ja, reka Pek je zbog zagađenja u martu 2021. godine, a usled aktivnosti kompanije "Ziđin koper" poprimila mutnu, crvenu, bakarnu i zelenu boju, što je, kako su naveli, uznemirilo javnost.

"Bakra je bilo u 17 puta većoj količini u odnosu na propisanu, arsena u 3,5 puta, kao i olova u gotovo dva puta većoj vrednosti", naveli su iz RERI-ja.

Rezultati uzorkovanja površinskih i otpadnih voda koje je sproveo Zavod za javno zdravlje Timok iz Zaječara, pokazali su da su nizvodno od rudnika višestruko prekoračene granične vrednosti zagađujućih materija.

"Gvožđa je bilo u pet puta većoj količini, kao i mangana koga je bilo duplo više, dok je reka Mali Pek pripala petoj klasi površinskih voda - one se ne mogu koristiti ni u jednu svrhu", poručuju iz organizacije RERI.

Atak na Makiš

Govoreći o vodoizvorištu Makiško polje, Stevanović kaže da je atak počeo sužavanjem zone sanitarne zaštite. On smatra da će izgradnjom depoa za metro biti ugrožen i kvalitet vode, a moguće je da će zbog radova biti manji i dotok vode iz zaleđa koje ide ka bunarima.

Osim toga Beograd bi možda trajno izgubio ovo izvorište ukoliko bi se realizovala najavljena izgradnja stambenog kompleksa "Tesla grad" koji je najavljivala porodica Karić.

Govoreći o Surčinu i projektu EXPO, Stevanović podseća da su zbog ogromne ekspanzija gradilišta zatvorena dva reni bunara.

"Ne proizvode vodu jer se tu radi na izgradnji pristaništa. To će se sigurno odraziti na kapacitete reni bunara i kada ovi jednom budu uključeni. Doći će do izraženije kolmatacije, odnosno začepljivanja drenova koji vodu sprovode do reni bunara te će imati manji kapacitet. Koliko sam čuo, planirano je da čak četiri bunara budu eliminisana, ali se, srećom ipak svelo na jedan koji će biti van funkcije ubuduće. Ali pazite, svaki taj bunar košta oko dva miliona evra. Njih stavljati van funkcije u ovim situacijama sa kojima se suočavamo nije racionalno", smatra Stevanović.

On kaže da "Surčinsko polje" nije bilo predviđeno neposredno za izvorište ali je bilo predviđeno da se tamo vrši veštačka infiltracija, što znači da se vode iz reke Save dovode u Polje i puštaju dalje ka bunarima u priobalju reke Save. Time bi se povećao kapacitet izvorišta. Nešto slično je uspešno urađeno u Nišu, dodaje.

Posledica aktuelne situacije su smanjene količine vode, dok će izvorište morati da se pomera uzvodno dalje od grada, prema Progaru i Boljevcu.

"Rudnik zlata bi ostavio bez dragocene rezerve istočnu Srbiju i Pomoravlje"

U Homoljskim planinama kanadska kompanija "Dandi" bi volela da otvori rudnik zlata, što bi moglo, smatraju stručnjaci, da izazove negativne posledice po vode toga kraja. Stevanović ističe da nije apsolutno protiv rudarstva, ali da jeste protiv da se stranim kompanijama pruža mogućnost, da "kao na Homolju tokom sedam godina vrše eksploataciju zlata i drugih minerala i da se prerada minerala luženjem uz korišćenje cijanida vrši na otvorenom prostoru na vrhu Homolja".

Kako navodi, vode koje bi se sa tog dela slivale prema Mlavi i gornjem slivu Peka ugrozile bi postojeća izvorišta. Tu se nalazi vrelo Mlave, najjači karstni izvor istočne Srbije (izvor koji dolazi iz karbonatnih stena). Te vode su, ističe Stevanović, dragocena rezerva za budućnost, kada je u pitanje snabdevanje gradova u istočnoj Srbiji i Pomoravlju.

"Imaju doba kapacitet i mogućnost da se inženjerskim putem on i poveća. U slučaju izgradnje rudnika one će doći pod udar. To je dokazano jer postoji hidraulička veza između reke Tisnice koja ponire i koja sprovodi vodu do vrela Mlave. Ako zagadite Tisincu, a to će, sva je prilika, morati da se dogodi tokom procesa spiranja rudarskog materijala iz jalovine prema toj reci, vi ćete direktno ugroziti to izvorište koja nam predstavlja dragocenu rezervu za budućnost". ocenjuje Stevanović.

Govoreći o tome da li je moguće ikako očistiti reku posle eksploatacije, on kaže da je to težak i neizvestan posao.

"Može da se uradi dosta, ali postavlja se pitanje koliko bi to koštalo? Da li država Srbija treba da, zbog sedmogodišnjeg interesa rudarske kompanije, žrtvuje to da sutra uđemo u neizvesnost a da država radi i plati očišćenje i remedijaciju. To je vrlo problematično. U Srbiji već ima 250 deponija rudarskog otpada koje su ostale iza rudarenja. Imamo katastar deponija, ali niko ne radi niti ulaže sredstva da se životna sredina očisti od produkata rudarenja", kaže Stevanović.

Od Jadra do Beograda kratak je put

O projektu Jadar se dosta pisalo, govorilo, analiziralo, protestovalo, sukobljavalo. Ovaj potencijalni projekat pre svega, prema mišljenju Stevanovića, ugrožava vode Mačvanskog basena, najvećeg u Srbiji, s kapacitetom koji bi zadovoljio potrebe šest miliona ljudi. Ova rezerva je još značajnija kad se u obzir uzmu klimatske promene koje se dešavaju. Pre Mačvanskog na udaru je Jadarski basen.

"To je voda koja ni po koju cenu ne bi trebalo da nam se zagadi", kaže Stevanović.

Osim toga, područje Jadra je izloženo bujičnim poplavama svakih nekoliko godina, ali i češće. Sa novim trendom intenzivnijih padavina poplave bi mogle biti još češće.

Profesor Stevanović ukazuje da bi se posledice mogle osetiti i do Beograda.

"Ukoliko budemo ugrozili taj deo Posavine, deo Mačve, zapadne Srbije, sve prema Beogradu može doći pod znak pitanja, kako da obezbedimo vodu. Nema garancija za ono što je najvrednije. Voda je naše zlato i budućnost naše dece, ako to upropastimo nema nam povratka“, smatra Stevanović.

Osim navedenog u Srbiji govori i o rudniku bora kod Novog Pazara.

Osim navedenih problema sa izgradnjom i kopanjem Stevanović kao hroničan problem ističe jako mala ulaganja u vodovodnu infrastrukturu. Ne grade se novi bunari, ne proširuju se izvorišta ili se ne primenjuju inženjerske intervencije da se snabdevanje poboljša.

Pet gradova čeka 15 godina

"Imamo primer pet gradova u Srbiji - Čačak, Arilje, Požegu, Gornji Milanovac i Lučane koji čekaju da se završi akumulacija Svračkovo na Rzavu koji se radi 15-20 godina.

"Biće gotova jednog dana, ali su pritom svi gradovi zapustili svoje postojeće sisteme za snabdevanje koji su imali vrlo kvalitetnu vodu i doveli sebe na rub toga da samo zavisi od toga šta će iz reke da se isporuči stanovnicima. Najviše pati Gornji Milanovac, koji nije imao mogućnost da svoja izvorišta proširuje u odnosu na prirodne resurse", zaključuje Stevanović.

Veštačke akumulacije i zagađenja

Strahinja Macić, pravni savetnik organizacije "Polekol" i inicijative "Pravo na vodu" za portal N1 navodi da su se kao posebno problematične pokazale veštačke akumulacije, koje su izložene pritiscima poput zagađenja otpadnim vodama, nelegalnom gradnjom na obalama....

"Ovo su i koncepcijski problematična rešenja, koja se usled institucionalne inercije prenose iz zastarelih planova u važeće. Ovo su jako skupi projekti čija realizacija traje godinama ili čak decenijama poput akumulacija Svračkovo i Selova. Sa istim sredstvima može se obezbediti unapređenje lokalnih mreža, bolje upravljanje gubicima i unapređenje kapaciteta putem veštačke infiltracije koja omogućava povećanje izdašnosti vodoizvorišta dva do tri puta, tamo gde je moguće izvesti je", smatra Macić.

Posledice neadekvatnog tretiranja vode, upozorava Macić, mogle da budu poput onih na jugu Srbije. On kao najgore opisuje stanje u manjim i siromašnim opštinama na jugu Srbije, a najveće probleme imaju naselja u kojima ne postoji organizovano vodosnabdevanje, već su građani oslonjeni na svoje bunare - bunare koji su presušili. On navodi primer sela Donje Brijanje kod Leskovca, gde vode skoro uopšte pa nema.

"I tamo gde ima malo vode, ona nije ispravna za upotrebu i zbog toga je ceo taj kraj poznat po endemskom nefritisu odnosno zapaljenju bubrega. Selo se nalazi na 150m od magistralnog voda vodovoda Bojnik - Brestovac - Doljevac iz koga se snabdevaju opštine Bojnik i Doljevac. Opština Bojnik im nije omogućila priključivanje na ovaj cevovod. Donje Brijanje je planovima predviđeno za povezivanje na akumulaciju Barje što podrazumeva polaganje još oko 20km cevi i u optimističnom scenariju u narednih desetak godina", zaključuje Macić.