Zagađenje svetlom i ne-miran san: Kako će se kroćenje noći odraziti na naš svet

Zdravlje 26. maj 202417:17 12 komentara
P. V. Popović

Kako će se kroćenje noći odraziti na naš svet - to je pitanje kojim se bave razni naučnici, od astronoma do biologa, geografa, medicinara, pa čak i sociologa. Najsavremenija istraživanja upućuju na to da je planeta svake godine za 9,6 % svetlija u noćnim satima, kaže za N1 dr Dajana Bjelajac.

Veče je i kiša pada. Na uglu Takovske i Kosovske ulice u centru Beograda je uobičajeno velika gužva koja je uvećana zbog kiše i klizavog kolovoza.

Osim buke, standardne nervoze vozača, od skoro se na ćošku nalazi ogroman LED bilbord koji pokriva zgradu od pet ili šest spratova i sa koga se bez prestanka emituju reklame. Količina svetla je ogromna i dodatno otežava saobraćaj.

„Kad me „opali“ svetlost sa ovog bilborda ništa ne vidim ispred sebe par sekundi. Još kada padne kiše, pa krene refleksija na sve strane, znatno otežava vožnju, a Takovska je jedna od najfrekventnijih ulica u gradu i zahteva povećani stepen pažnje“, kaže Filip iz Beograda.

On je samo jedan od mnogih vozača u glavnom gradu koju su svakim danom sve više izloženi svetlosnom zagađenju. Prema podacima Komiteta za bezbednost saobraćaja 70 odsto vozača je imalo barem jednom problem sa reklamnim panoima pored puta. Problemi se najčešće javljaju noću, tokom saobraćajne gužve ili kada padaju kiša ili sneg.

Noći su svake godine sve svetlije, a zagađenje raste

Iako neki to ne smatraju nečim negativnim, svetlosno zagađenje je jedan od najbrže rastućih zagađivača životne sredine na svetu, a posledice koje ostavlja po živi svet i naše zdravlje tek otkrivamo, kaže na početku razgovora za portal N1 dr Dajana Bjelajac, docent sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i predsednica organizacije „Carpe noctem” koja se bavi zaštitom od zagađenja svetlom.

Povezane vesti

Ona kaže da je o prekomernoj količini veštačkog osvetljenja u noćnim satima počelo da se priča pre pedesetak godina i najveći broj studija se bazirao na tome kako veštačko osvetljenje ometa astronomska posmatranja, a da u poslednjih desetak godina, naučnici dolaze do sve više dokaza kako veštačko osvetljenje u noćnim satima utiče na bioritam živog sveta, uključujući i ljude.

„Najsavremenija istraživanja upućuju na to da je planeta svake godine za 9,6 % svetlija u noćnim satima, usled prevelike količine veštačkog osvetljenja koje se postavlja iz godine u godinu. Kako će se ovo kroćenje noći i prolongiranje svetlijeg dela dana odraziti na čitave ekosisteme, pitanje je sa kojim se bave raznorazni naučnici – od astronoma, do biologa, geografa, medicinara, pa čak i sociologa“, kaže Bjelajac.

Navodi da svetlo može da poremeti metaboličke procese, cirkadijalni odnosno biološki ritam, ali i reproduktivno ponašanja životinja.

„Ovde nije u pitanju samo remećenje sna, nego i brojni drugi problemi koji se javljaju usled izloženosti osvetljenju u noćnim satima poput smanjenog lučenja melatonina i slično“, navodi sagovornica N1.

Najagresivnije reklame kladionica i apoteka

U gradovima, svetlosno zagađenje se gotovo uvek javlja u vidu sjajenja neba, beličaste opne iznad naselja koja sprečava ljude da vide zvezde i iskuse prirodnu tamu.

Bjelajac je svesna da za veći deo stanovnika ovo i nije mnogo ozbiljan problem, zbog čega se tema svetlosnog zagađenja često trivijalizuje, ali ističe da pogrešno usmerene svetiljke, previše svetla i agresivni bilbordi, reklamni panoi i bilo koji izvori veštačkog osvetljenja koji utiču na vid i preglednost ulice, spadaju pod svetlosno zagađenje.

„Anketna istraživanja koja smo radili na teritoriji naše zemlje pokazala su da građanima najviše smetaju svetla kladionica, apoteka ili reklamnih bilborda koji su postavljeni previše blizu ulica i ometaju kako vozače, tako i pešake“, prenosi.

P. V. Popović

Dodaje da građanima izuzetno smeta heterogenost osvetljenja – negde je svetlije, negde tamnije, negde je žuto, negde belo svetlo.

“Potrebno im je vreme da se prilagode na drugačije uslove osvetljenja, a neretko se dešava da pri izlasku iz jarko osvetljenih u tamnije delove grada imaju problem da uoče pešake i druge objekte koji bi trebalo da budu vidni”, naglašava.

Bjelajac se pita zašto nam je potrebno dekorativno ili reklamno osvetljenje u 3 časa ujutro?

„Čak i apoteke koje ne rade 24 časa imaju upaljeno svetlo tokom cele noći. U doba digitalnog marketinga, smatram da bezbrojni bilbordi na ulicama predstavljaju više demonstraciju moći i nadmetanje među konkurentima nego što zaista donose neku zaradu“, dodaje.

Bjelajac kaže da svetlosno zagađenje, koliko god bilo kompleksno i globalnog karaktera, nešto je što se lako može rešiti. Kada je u pitanju ulično osvetljenje, postoje brojne opcije, isključivanje ili smanjivanje intenziteta svetala koja nisu neophodna.

„Mi smo navikli na blještavost, a ne na vidljivost na ulicama. Ne moramo da imamo osvetljenje istog intenziteta tokom cele noći. Može da se smanji na 60%, kao što u pojedinim opštinama u Vojvodini već rade. Kada govorimo o industrijskim zonama ili slabije posećenim delovima naselja u toku noćnih sati, možemo da postavimo osvetlenje koje reaguje na kretanje ljudi“, ukazuje naša sagovornica.

Zagađenje ulazi u domove

Bjelajac navodi da osim problema pri kretanju po gradu, svetlosno zagađenje je ušlo i u domove.

„Pod tim ne mislim na unutrašnje osvetljenje, nego na spoljašnje, koje obasjava spavaću sobu čak i kada ugasimo svetlo. Naša organizacija je dobila najviše žalbi iz Beograda, u kojima građani pišu da ne mogu da spavaju zbog LED panela koji su pozicionirani ispred njihove spavaće sobe i celo veče se vrte reklame sa različitim bojama, brzim promenama slika ili video snimaka“, navodi.

Pored ovog primera, Bjelajac kaže da se građani žale i na previsoko postavljeno ulično osvetljenje gde je lampa tačno u nivou sa njihovom spavaćom sobom, pa je još pod takvim uglom da im sija direktno u prozor.

„Ovaj oblik svetlosnog zagađenja nazivamo svetlosna intruzija ili kako u nekim državama kažu svetlosni prestup„, objašnjava.

Koliko se zagađuje vazduh

Bjelajac kaže da pojavom LED svetiljki, iako troše manje od klasičnih, često ne dolazi do smanjenja potrošnje električne energije, pošto se povećava broj rasvetnih tela u gradovima, pa samim tim i potrošnja koja se dobija pretežno spaljivanjem uglja odnosno fosilnih goriva.

„Naše udruženje je uz pomoć Centra za promociju nauke, sprovelo pet projekata koji su bili bazirani isključivo na edukaciji građana o svetlosnom zagađenju, gde smo posetli više od 15 gradova širom Srbije. Napravili smo blogove, podkaste i još mnogo digitalnog edukativnog materijala. Organizovali smo 10 naučnopopularnih događaja preko kojih smo gotovo 5.000 građana sproveli kroz šumu i prirodnu tamu Fruške gore, pričajući o svetlosnom zagađenju. Zajedno sa nama, brojna astronomska društva su se priključila edukaciji građana o ovoj problematici – Klub fizičara sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Astronomsko društvo Novi Sad, Astronomsko društvo Eureka, Astronomski magazin, i mnogi drugi, sigurno ću nekog izostaviti jer ih ima mnogo.

Ona navodi procenu američkih naučnika da na teritoriji SAD-a čak 13% električne energije godišnje odlazi na pogrešno postavljeno spoljašnje osvetljenje, a da ona prozivode oko 15 miliona tona ugljen-dioksida (CO2) koji se generiše prilikom proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva.

„To je ono što ispusti 3.000.000 miliona putničkih vozila. Da bi se ova količina CO2 anulirala, potrebno je zasaditi 600 miliona stabala godišnje, a uzmite u obzir da u ovu studiju nisu uključeni reklamni panoi i bilbordi. Naravno, ne smatram da treba da se vratimo u Srednji vek i pogasimo sva svetla za nama, ali da možemo mudrije i smislenije da unosimo veštačko osvetljenje u noćne sati, apsolutno sam sigurna“, navodi naša sagovornica.

Zakoni postoje, ali u Srbiji još ne

Bjelajac kaže da bi svaki građanin trebalo da ima mogućnost da se zaštiti od zagađivanja svetlom i da je potrebno da postoji zakon ili neka legislativa kojom je to uređeno. Primera radi, u Hrvatskoj takav zakon postoji od 2016. godine a kazne se kreću u rasponu od 1.300 do 13.000 evra. Slovenija je sličnu uredbu donela još 2006. godine.

„Postoje brojni drugi primeri na Zapadu, gde je svetlosno zagađenje još veće, pa i samim tim i potreba za uređenjem istog. U nekoliko navrata sam dobila pitanje „zašto građani ne stave roletne da se zaštite?“ i bez obzira što to zvuči kao zdravorazumsko rešenje, postavlja se pitanje – da li građani treba da se štite od nečega što treba da im služi? Ako govorimo o svetlima komercijalnih objekata i reklama, da li se tu uopšte treba zamisliti šta je veći prioritet – dobro stanje građana ili komercijalizacija noći“, pita dr Bjelajac.

Radi se na podizanju svesti

Iako smatra da većina građana nije čula za pojam svetlosnog zagađenja, kada je u pitanju informisanost građana situacija je bolja i radi se na podizanju svesti.

„Pre pet godina gotovo da nije postojao ni jedan internet izvor na srpskom jeziku o svetlosnom zagađenju, a da ne govorim o štampanim izvorima. Danas je situacija nemerljivo bolja. Mnogo smo radili na tome, ali i dalje smatram da smo tek na početku, a da će se o svetlosnom zagađenju tek pričati. Tome će pmoći i dva odobrena projekta od strane Fonda za nauku gde će fokus biti upravo na prevelikoj količini veštačkog osvetljenja u životnoj sredini. Osvetljenje nikad nije bilo jeftinije i pristupačnije, a šansa da vam ispred spavaće sobe osvane bilbord veća“, zaključuje dr Dajana Bjelajac.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare