Zašto je potrebno zaštititi Milićevo brdo

(O autoru: Nemanja Jovanović je pasionirani ljubitelj prirode, dugogodišnji aktivan planinar, ekološki aktivista i vrsni poznavalac mnogobrojnih brda u krugu od oko 40km, na kojima leži srpska prestonica. Za portal N1 napisao je niza tekstova o manje poznatim mestima za šetnju i hajking u okviru serijala Divljine Beograda)

Kolumnu "Divljine Beograda" sam sa razlogom otvorio, meni najdražom lokacijom za hajking u Beogradu, Milićevim brdom.

Za one koji nisu čuli, ili čitali tekst o ovom prelepom mestu, koga interno zovemo "Beogradska mini planina", u pitanju je istureno brdo iznad Dunava, između Višnjice, Lešća, Slanaca i Velikog Sela.

U kratkim crtama, to je poslednja i najlepša zelena oaza Beograda koja je stanište zaštićenih vrsta ptica, šumskih životinja, bogata je četinarima, značajno arheološko područje, prirodna barijera toksičnim isparenjima koja prelaze Dunav iz rafinerije u Pančevu, ali i mesto za hajking, trčanje i rekreaciju Beograđana.
Godinama, redovno dolazim ovde, kako zbog fizičkih priprema za planinarenje, tako i zbog prelepe prirode i nesvakidašnje panorame grada, koja se pruža sa vrha.

Već par godina unazad, ovo mesto uništavaju pojedinci divljom gradnjom. Sama obala Dunava, koja se nalazi u podnožju brda, apsolutno je uništena kućama zidanih u nizu, tako da više ni igla ne može da se udene. Priobalje je inače državno zemljište, i sve kuće su bespravno zidane. A zatim, da stvar bude gora, počeli su da uništavaju i brda!

Grupe građana su pokrenule inicijativu da se ova pošast zaustavi i ovim putem se solidarišem u borbi za očuvanje ove oaze grada. Građani iz Višnjice, Karaburme i Mirijeva, planiraju akciju potpisivanja peticije za zaustavljanje širenja divlje gradnje, za uklanjanje objekata i očuvanje Milićevog brda, i cele zelene oblasti.

Pre dosta godina, tražeći na mapi zelene površine oko grada za istraživanje, a u kontekstu mojih desetogodišnjih planinarskih navika, naleteo sam, između ostalog i na ovu "bubrežastu" izbočinu, okovanu brdima iznad Dunava, zbog kojih reka meandrira na tom mestu.

Već pri prvoj poseti, zaljubio sam se u ovo mesto, koje leti mirise na zimzelene kao na moru. Sve me je podsećalo na planinarske staze, što nije slučaj niti sa jednom od sličnih lokacija oko grada. Postao sam redovan u posetama. Praktično sam minimum jednom nedeljno odlazio na Milićevo brdo na hodanje i uživanje na vrhu brda.

Sa oduševljenjem i bez zadrške, delio sam iskustva na društvenim mrežama. Dovodio sam veliki broj svojih prijatelja, kako bi shvatili da žive celog života pored ovog "dragulja", a da nisu bili ni svesni da postoji.

S obzirom na to da imam ćerku, koja danas ima pet i po godina i koju vaspitavam da poštuje prirodu i da u njoj provodi vreme, počeo sam i sa porodicom da odlazim na Milićevo brdo. Ćerka Lara, je svoj prvi hajking imala baš ovde, i to sa svoje tri godine. Zabeležio sam snimkom njeno oduševljenje kada se popela na vrh i prepoznala Dunav!

S početka, ova brda su bila bez ljudi. Kasnije, na ovim stazama sretao sam neke divne ljude. Neki su bili sportisti, ultramaratonci, a bilo je sporadično i ljudi sa decom, studenata koji se preslišavaju pred ispit.

Mada, viđao sam i one kojima su noge kao biološki višak, pa uništavaju ove prelepe staze vožnjom kvadovima i kros motorima, plašeći usput svaku pticu i ostavljajući za sobom blatnjave brazde kramponskim gumama.

Lično, Milićevo brdo mi je prava simulacija planinarenja i mesto na kome trčim, pomerajući lične rekorde. Neobjašnjivo je iskustvo kada se nakon uživanja u panorami grada, u sumrak nakon zalaska Sunca, spuštaš kroz mirisnu četinarsku šumu, dok te iz krošnji prati koncert najrazličitijih vrsta ptica, a put ti pretrči zbunjena lisica.

Mom detetu će Milićevo brdo biti jedno od mesta na kome se povezuje sa porodicom, sa prirodom i svojim gradom na neki lep način. Ovakva mesta deci pišu prva sećanja, prve mirise, boje, kontakte sa onim odakle smo potekli.

Neki ljudi, zarad ličnog interesa, spremni su da ukinu na nasilan način, kršeći zakon, svima nama pravo na prirodu, na ovakva sećanja, na želju da Beograd ostane zeleni grad. Pružite podršku u očuvanju ove zelene lokacije, pridružite se i odbranimo skupa Milićevo brdo! Ono će ostati nama, ali i generacijama koje dolaze.