Zbog par stotina dinara: Na hiljade ptica i zaštićenih vrsta zarobi se godišnje u Srbiji, optužnice retko dobiju ime

Krajem prošle godine u selu Pukovac kod Leskovca otkriven je nelegalni poligon za hvatanje ptica pevačica lepljivim mamcima, sa desetak namenski postavljenih klopki. Ilegalni poligoni su jako česti na jugu, navodi sagovornik portala N1, a najviše ih ima u Kruševcu, Leskovcu i Nišu i okolnim mestima.

Počinioci iz Pukovca su pronađeni i protiv njih su podnete krivične prijave, ali ovakve slučajeve često nije lako rešiti, kazao je Marković.

“Od 2022. imamo ekološku policiju koja se bavi krivičnim prekršajima protiv životne sredine. Situacija je pre toga bilo mnogo gora, ali se malo promenila uvođenjem ove policije, jer sada konačno postoje institucije kojim možete da se obratite. Ali i dalje je teško rešavati slučajeve jer npr. za ceo Niš i okolinu imate tri inspektora”, istakao je ornitolog.

Ipak, često se dešava da počinioci ne budu otkriveni, kako je kazao sagovornik N1, nego se sve završava podizanjem optužnice protiv NN lica. Građani su, na primeru Pukovca, sami zatekli kradljivce na licu mesta i to prijavili policiji, koja je potom reagovala.

Kazna i do 3.000.000 dinara, a prodaja - svega nekoliko stotina

Od ptica pevačica najčešće nezakonito uhvaćene su češljugar, čižak, konopljarka, zimovka, žutarica  i zelentarka. Osim njih, iz prirode se kradu i drozdovi, strnadice, ševe, vrane i druge vrste.

Pored ilegalnog hvatanja ptica pevačica (pre svega lepkom) na jugu i istoku Srbije, tu je i krivolov kojim su najugroženije, kako ističe ornitolog, guske i prepelice u Vojvodini, Požarevcu i Smederevu oko Dunava. Takođe, tu je i trovanje životinja među kojima su najugroženiji orlovi belorepani, krstaši, lisice i šakali.
Zaštita zaštićenih vrsta određena je Zakonom o zaštiti prirode a članom 79. zabranjeno je hvatanje životinja lepkom, otrovima, eksplozivima, zamkama i drugim sredstvima. Zakonom su predviđene i novčane kazne koje se razlikuju zavisno da li se radi o privrednim prestupima ili prekršajima.

Za privredne prestupe novčana kazna ide od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, dok se kazna prekršaj razlikuje u odnosu na to da li se radi o pravnom, odgovornom ili fizičkom licu. Za pravno lice, prema Zakonu, novčana kazna ide od 500.000 do 2.000.000, za odgovorno lice od 25.000 do 150.000, a za fizičko lice od 5.000 do 150.000 dinara.

Marković navodi da su gotovo sve vrste zaštićene, samo da se razlikuju po stepenu zaštite, a samim tim se razlikuje i kazna koja je za njih propisana, što je definisano Pravilnikom o odštetnom cenovniku za zaštićene vrste.

“Kazne idu do tri godine zatvora, ali retko. Nedavno je, prvi put, doneta prva osuđujuća zatvorska presuda na šest meseci, doduše uslovna. Obično se radi o novčanim kaznama od nekoliko desetina hiljada, pa do nekoliko stotina hiljada, zavisno od stepena dela. Postoji i taj odštetni deo zakona - osoba koje izazove zagađenje ili učini štetu životnoj sredini dužna je da snosi troškove otklanjanja posledica i nadoknadi štetu nastalu zagađenjem. Vrednost za svaku pticu je oko 30 hiljada, pa kada se skupi 50 ptica, što često jeste slučaj, bude oko milion dinara”, dodao je on.

Hvatanje se, kako je istakao, radi zbog uzgajanja u zatočeništvu, ukrštanja sa drugim vrstama i nezakonitom trgovinom radi sticanja dobiti. Kako je istakao naš sagovornik, iako se prodaju, ne može se dobiti mnogo. Ptice pevačice se prodaju za od 100 do 1000 dinara, a postoji i taj deo folklora da se čuvaju u kavezu.

Kako bi smanjilo slučajeve nezakonitog hvatanja ptica i olakšalo građanima proces njihovog otkrivanja, DZPPS je pokrenulo i namenski sajt "Poslednji" let na kojem možete saznati više o različitim načinima stradanja ptica i prijaviti slučajeve.