Drugu godinu zaredom Evropska klimatska agencija Kopernikus saopštava da je Zemlja doživela najtopliju godinu. Agencija je dodala da je planeta ove godine, takođe prvi put, dostigla zagrevanje veće za 1,5 stepeni Celzijusa, u poređenju sa predindustrijskim prosekom.
Karlo Buontempo direktor Kopernikusa rekao je da podaci jasno pokazuju da planeta ne bi doživela tako dug niz rekordnih temperatura bez stalnog povećanja gasova staklene bašte u atmosferi koji izazivaju globalno zagrevanje.
On je naveo i druge faktore koji doprinose izuzetno toplim godinama poput prošle i ove. Oni uključuju El Ninjo, privremeno zagrevanje delova Pacifika koje menja vreme širom sveta, kao i vulkanske erupcije koje izbacuju vodenu paru u vazduh i varijacije u energiji sunca.
„Veoma snažan El Ninjo je kratak pogled u ono što će biti normalno za otprilike deceniju od sada“, rekao je Zeke Hausfather, naučnik iz neprofitne organizacije Berkelei Earth.
Vesti o verovatno drugoj rekordno toploj godini stižu nekoliko dana pre nego što bi sledeća klimatska konferencija UN, nazvana COP29, trebalo da počne u Azerbejdžanu.
Očekuje se da će se razgovori na njoj usredsrediti na to kako da se skupe milijarde dolara kako bi se pomoglo svetu da pređe na čistu energiju poput vetra i sunca i izbegne veće zagrevanje.
Takođe danas, u izveštaju koji je objavio Program UN za životnu sredinu poziva se na povećanje sredstava za prilagođavanje globalnom zagrevanju i njegovim posledicama.
Utvrđeno je da je 28 milijardi dolara potrošeno širom sveta na prilagođavanje klimatskim promenama 2022. godine. Ali, to je još uvek daleko od procenjenih 187 do 359 milijardi dolara potrebnih svake godine da bi se izborili sa vrućinom, poplavama, sušama i olujama koje su pogoršane klimatskim promenama.
Buontempo je istakao da je prelazak preko praga zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa za jednu godinu drugačiji od cilja usvojenog u Pariskom sporazumu iz 2015. Taj cilj je trebalo da pokuša da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.
U ovogodišnjem izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da se od sredine 19. veka u proseku svet već zagrejao za 1,3 stepena Celzijusa u odnosu na prethodne procene od 1,1 stepen ili 1,2 stepena.
To je zabrinjavajuće jer UN kažu da ciljevi svetskih nacija za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte još uvek nisu ni približno dovoljno ambiciozni da održe cilj od 1,5 stepeni Celzijusa na pravom putu.
„Toplotni talasi, šteta od oluje i suše, koje sada doživljavamo, samo su vrh ledenog brega“, rekla je Natali Mahovald, predsedavajuća Nauke o Zemlji i atmosferi na Univerzitetu Kornel.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare